Kada ADSL nije dosta…

Sećam se vremena kada još nismo imali internet. Tada smo bili klinci i računare smo koristili mahom za igranje, sa ponekim izletom u basic programiranje ili neki program za obradu teksta ili slike. Onda su došli modemi, 14400 brizina i onaj zvuk kačenja preko telefonske linije.

Nedugo nakon toga, počelo se šuškati o tome da postoji i brži internet nešto bežično… WiFi internet. Ali to ne može da ima svako… pa ko može? E… mora ti stan biti na dobrom mestu, da vidiš neki od predajnika. Kantene, antene, herci… access point-ovi… Onaj ko se zakačio, pa to je bilo fantazija naspram običnog modema. To klikneš i zakači se, ide brže, leti, seva… Sve dok ne pada kiša, led, sneg, magla ili neka ptica ne sleti na antenu ti si car. Ako se nešto od navedenog desi – vrati se na početak, bez prolaska kroz start.

Onda su se trošili kilobajti, megabajti, vreme, telefonski implusi… tada si pazio koliko si na netu i šta radiš. Onda je neko rekao FLAT, i opet smo počeli baliti u stilu Pavlovljevoga refleksa. U konstantoj trci provajdera da budu što jeftiniji i da privuku korisnike, pustili su famozni flat koji je značio da si imao neta koliko si teo… nema ograničenja (osim u brzini).

Zadnja faza je ADSL. Barem u Subotici, odakle ja ovo pišem. Lelekom je uveo ADSL i svi su mogli imati “širokopojasni” internet sa brzinama koje smo pre 5 godina samo mogli da sanjamo. Ali… tu smo stali. Jedan deo je stao, a svet je nastavio. Sada retko ko može zamisliti život, dan, sat pa čak i minut bez interneta. Sve je na netu, a u većini slučajeva od internet veze vam zavisi i posao i informisanje i lični život.

Subotica danas ima na raspolaganju Telekom ADSL u brzinama 5/1, 10/1, 20/1… itd. Ne bih išao dalje, jer realno niko nema preko 15/1 jer im linija to ne podržava/izdržava. Naravno pričam o fizičkim licima. Optička veza za pravna lica je skupa za 97,9% pravnih lica jer su cene astronomske. Ni ostalo ništa nije bolje… Stari provajderi WiFi su još tu, nude iste pakete ko i ADSL. Neko je uveo 5G, zaboravio na FLAT (ostavio ga za pravna lica i one sa dubljim džepom od oko 200-300 “bodova” mesečno), a neko priča o mitu kablovskog interneta koji za sada ne pokazuje niti znake života niti preterano poverenje.

Dok drugi gradovi od Novog Sada pa južnije imaju igrače kao što je SBB, Telekom, Verat i još neke koji igru čine donekle zanimljivim – nadmećući se za korisnike sa pogodnostima, internet brzinama i dostupnosti, u Subotici jednostavno zaboravite na bilo šta bolje od 10/1.

Postoje naznake unapređivanja mreže sa mini-IPAN centralama po zgradama gde možemo pričati o brzinama oko 50 mbit ali to ne možete vi tražiti… ne, ne… to kada Lelekom ugradi centralicu kod vas u zgradu jer su oni procenili da vam treba – logično zar ne?

Sve u svemu bajno, zar ne… sada ukoliko želite išta brže možete da radite akrobacije tipa: kombinacija ADSL-a i WiFi-a sa ruterom koji je dovoljno pametan da ukombinuje oba signala i da vam nešto približno onome što želite.

Subotica … lep kraj, sto kilometeri od Nova Sada, al zdravo zabačen. 

Comments are closed.