Gde su mi pantalone?

a real dadHajde da zamislimo da imate stresan posao koji ne volite previše i koji vam uzima veći deo dana. Nije teško, je l’? Da zakuvamo situaciju dalje.

Recimo da imate aktvinu trogodišnju devojčicu koja je sasvim slučajno u fazi testiranja granica, neposlušnosti i konstantnog pričanja. Ne, ne mislim skakanja, već pričanja – faze se razlikuju između muškog i ženskog pola. Muški pol neprekidnim skakanjem sprema svoje telo da postane zaštitnik, lovac, snabdevač a ženski pol neprekidnim govorom sprema svoj mozak da može da primi neverovatnu količinu informacija koje će joj pomoći u obavljanju svojih skupljačkih, multifunkcionalnih obaveza. S tim zaključujemo da muški i ženski mozak funkcionišu da drastično različite načine, ali o detaljima ćemo jednom drugom prilikom. Da se vratimo na trenutnu situaciju.

Takođe, pored svoje slatke, male, neumoljive razglasne kutije (koja vas ništa ne sluša) tu je i petomesečni momak, koji većinu svog vremena provodi posmatrajući vas i čekajući trenutak kada konačno sednete na 2 minute kako bi vam dao do znanja da sedenje, ležanje, odmor nije dobar za vas već da treba da se bavite svojom decom i fizičkim aktivnostima. Stoga, na noge lagane pa dete pod ruku i veoma brzo naučite kako da sečete hleb jednom rukom, dok drugom mešate tek uzavrelu kašu noseći na leđima dete koje još ne može da hoda, dok vam ono drugo nema pametnija posla nego da vam se drži za nogu.

Stres? Ma nee… još nismo gotovi. Ako imate dece, u većini slučajeva niste sami, zar ne? Tu je i vaša bolja polovina da preuzme deo posla. Je li tako draga? Draga? …. Gde je..? Pa da… ona radi u suprotnoj smeni. Zar nije to divno – ne morate trošiti pare na bebisiterke (koje će kad tad dobiti jedan tekst, jer su one poseban doživljaj). Ali vi još uvek možete sve… vi ste SUPER-TATA… radi, čuva, kuva, pere, dere, čisti, slisti…

Hmm.. pa onda da nastavimo. Recimo da vam plata nije dovoljna jer baš vas (ili vašu bolju polovinu) su odlučili da plate u skladu sa zakonski prihvatljivim i najčešćim iznosom. Možda i manje… al ko broji? Zato ste primorani da nađete još posla, bilo kod obližnjeg mesara na crno, čuvanjem komšijske pudle ili na internetu. Jedino vreme kada možete to da radite je posle 22.00 časa kada deca u najbolju ruku odu na spavanje i zaspu (svi znamo da odlazak na spavanje nije nužno i blaženstvo sna).

Znači zaposleni ste, radite privatno, čuvate decu, pokušavate da imate socijalni život (šta je to?), kuvate, perete, spremate…. Spavanje.., šta je to?

Zašto sedim u košulji, boksericama i cipelama? Šta sam to zaboravio? Majku mu… šta bi to moglo da bude?

Zvuči li vam poznato?


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.